|
Pravi dijamant ima osim lepote i puno izuzetnih osobina: …tvrdoća…
Reč dijamant potiče grčke reči adamas – ne pobediv. Dijamant je najtvrđi materijal na planet. Na Mohsovoj skali tvrdoće minerala je na najvišem 10. stepenu. Na 9.stepenu nalaze se korundi ( napr. Rubini, safiri). Iako je među njima razlika samo jedan stepen, dijamant je 140 puta tvrđi od korunda. Ta razlika u kvalitetu je ista kao razlika između 1. i 9. stepena.
…merenje mase…
Težina mase dijamanta je 3,51g/cm3 . Zahvaljujući ovoj karakteristici stvarale su se naslage dijamanata u koritu reka i nastajala su takozvana aluvijalna spremišta. Ova specifična težina je osnovni pokazatelj kod određivanja autentičnosti dijamanata.
…provodljivost toplote…
Dijamanti imaju 6× veću provodljivost toplote od bakra. Ova osobina se koristi kod testiranja dijamanata i kod korišćenja dijamanata u nano tehnologiji.
…transparentnost, prozirnost, bistrina…
Prema bistrini razlikujemo dijamante od potpuno bistrih po do potpuno mutnih (mat). U nakit se ugrađuje samo najepše kamenje. Ostali dijamanti se koriste pretežno kao industrijski. Kamenje, koje se nakon rezanja i poliranja ne sjaje, nazivaju se mrtvim dijamantima.
…fluorescentnost…
Ova osobina je prvi put bila iskorišćena u 60.godinama 20.veka kod razvrstavanja dijamanata. Svaki dijamant osvetljen rendgenskim zracima postaje fluorescentan i može se lakše odvojiti od drugih minerala ili zemlje. Fluorescencija dijamanta je obično plava, ali može biti i bela, ljubičasta a nekada žuta, zelena ili narandžasta.
…indeks prelamanja…
Kod dijamanata je ovaj indeks 2,417 i to daje dijamantu njegova jedinstvena optička svojstva. I to se koristi kod određivanja autentičnosti dijamanata.
…disperzija…
Disperzija je optička osobina, koja objašnjava indeks prelamanja u zavisnosti od talasne dužine (odnosno boje) ulazećeg svetla. Efekat boje vidljiv kod ulaznih zraka načinjen je baš zbog osobine. Dijamant ima nisku vrednost disperzije -0,044. Većina sintetičkog kamenja sa sličnim indeksom prelamanja ima višu disperziju i igra boja je neprirodno očita.
…igra svetla – scintilačna briljantnost…
Sjajnom brilijantnošću zovemo broj odraza kod pomicanja izbrušenoga kamena ili kod pomicanja izvora svetla. Količina odraza svetla zavisi od broja faseta i njihove prave veličine.
…boja…
Belo svetlo oko nas je u stvari složeno iz cele lepeze boja od crvene do ljubičaste. U zavisnosti od toga kakav spektar ga upija, odnosno odbija, stvara boju koju vidimo. Gotovo svi dijamanti sadrže i atome ostalih elemenata. Najčešće su to atomi kiseonika, koji prouzrokuju žutu obojenost (apsorbuje plavi spektar). Bor prouzrokuje plavu boju (apsorbuje žuti spektar). Druge mutacije boja su uzrokovane nekim drugim uzrokom, recimo deformacijom kristalne mrežice – roze dijamanti, ili radijacijom- zeleni dijamanti. Dijamant bez primesa drugih elemenata je potpuno bezbojan.
|
 
|
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|
