Nalazišta dijamanata

Indija

Do 18. veka Indija i Borneo su bili jedina nalazišta dijamanata. Odavde dolaze i neki od velikih i poznatih dijamanata kao što su Koh-i-Noor, Veliki Mogul, Orlov ili plavi Hope. Današnji značaj indijskih nalazišta je zanemarljiv.

Australija

Australija je zemlja sa verovatno najvećom produkcijom dijamanata. Trenutni iskopi su u primarnom nalazištu Argyle ,koji se zove AKl u zapadnom delu Australije u oblasti Kimberley ( nije to Kimberley u Jižnoj Africi) i na osnovu dostupnih informacija, to je za sada najproduktivniji iskop u svetu. Godine 1998 bio je to najveći iskop do sada –preko 43 miliona karata dijamanata za godinu dana. Pretpostavlja se da će biti iscrpljen do 2018 godine. Koncentracija dijamanata u australijskim lamproitima je nekoliko puta veća, nego prosečna koncentracija svetskih depozita dijamanata u kimberlitu. AKl sadrži dijamante u koncentracijama i do 7 ct na tonu mase. Većina kamenja je po kvalitetu jeftino kamenje za nakit. Ali, može se naći i vrlo retko roze kamenje za kojima je potražnja vrlo velika i koji se najčešće prodaju individualno na aukcijama.

Bocvana

To je susedna zemlja Južnoafričke republike i ima vlastiti bogati depozit dijamanata odličnog kvaliteta. Većinu površine u Bocvani čini pustinja. Pronalazak nekoliko dijamanata u rečnim sedimentima potstaklo je inicijativu za geološko istraživanje na osnovu kojeg je bio pronađen kimbrlitski „dimnjak“ Orapa (1967 godine) – do danas treći najproduktivniji iskop i sledio je 1973 g. iskop Jwaneng i 1977 g. Letlhakane, koji je danas već iscrpljen. Kod otvaranja iskopa Jwaneng bilo je potrebno dovesti cevima vodu sa udaljenosti od 50 km. Dalje, trebalo je izgraditi elektranu za snabdevanje dijamantskog rudnika i novoizgrđenog grada usred pustinje. Grad ima sve potrebne sadržaje i osigurava smeštaj osoblja na najvišem mogućem nivou udobnosti u sredini negostoljubive pustinje. Današnja produkcija iskopa je otprilike četvrtina svetske proizvodnje dijamanata za nakit i trenutno je to drugi najproduktivniji rudnik. Samo manje od 1% dijamanata iz ovog rudnika je lošijeg kvaliteta od kvaliteta za nakit. Sva tri rudnika u Bocvani vodi firma Debswana Diamond Company Ltd. Ova firma je nastala saradnjom firme De Beers i bocvanske vlade, tako da svaka strana ima isti udeo u ovoj firmi.

Rusija

Jako bogata su i ruska ležišta, od kojih su najveća bila otkrivena između 1954 i 1959 godine. Od tada je produkcija ruskih rudnika bila preko150 miliona karata dijamanata, od toga 20% je kvaliteta za nakit i investicije. Dijamantski krateri se nalaze u Jakutskoj pokrajini u Sibiru. U pokrajini se nalazi nekoliko desetina kimberlitskih kratera, ali dijamanti su samo u nekima od njih. Među najpoznatije spada ležište Mir i Udačnyj- četvrti najproduktivniji dijamantski rudnik na svetu. Rudnik Jubilejnyj je na osmoj lestvici. Kamenje je u proseku veće nego u drugim svetskim ležištima i njihov kvalitet je dosta visok. Oko 37 posto dijamanata je pogodno za korišćenje u nakitu. (draguljarstvu). Vađenje dijamanata odatle je naporan posao, sa teškim uslovima rada, a temperatura često pada i nekoliko desetina stepeni ispod nule. Zemlja je smrznuta i to do 300 m dubine. To sve čini ovaj iskop dosta skupim. Dijamante vadi akcionarsko društvo ALROSA, u kojem glavni udeo ima ruska država.

Južnoafrička Republika

Jedni od najslavnijih rudnika dijamanata nalaze se u Južnoj Africi, gde je takođe pred kraj 19. veka stigla dijamantska groznica. Priča o dijamantima u JAR počinje 1866 godine, kada je farmer Schalk van Niekerk primetio u rukama petnaestogodišnjeg dečaka iz susedstva svetlucavi kamenčić. Kamen je dobio ime Eureka i teži preko 21 karat . Godine 1869 došlo je do novog otkrića –prelepi dijamant težine 83,5 karata koji je dobio ime Zvezda Južne Afrike, rasplamsao je dijamantsku groznicu. Tokom nekoliko godina bili su pronađeni važni prvotni dijamantski kimberliti – Jagersfontein u avgustu 1870, sledio je Dutoitspen u septembru 1870, Bulrfontein početkom godine 1871, De Beers u proleće 1871, Kimberley u julu 1871, Wesselton u septembru 1890, Premier godine 1896 i kao jedan od poslednjih Finsch godine 1965. U isto vreme je najproduktivniji rudnik u JAR kimberlit nazvan Finsch( deseti najproduktivniji rudnik sveta), koji je bio otkriven poslednji. Neka nalazišta bila su definitivno zatvorena (Jagersfontein, Kimberley), druga nastavljaju sa eksploatacijom do danas (Dutoitspan i drugi). Produktivnost kimberlita u JAR kreće se oko 1 ct dijamanata na 1 tonu iskopanog materijala. Mnoga kamenja su vrlo kvalitetna. Na primer u južnoafričkim rudnicima bili su nađeni do sada najveći sirovi dijamanti – Cullinan, koji je težio u sirovom stanju preko 3000 ct.

Kanada

Najmlađe veliko ležište dijamanata je rudnik Diavik ( šesti najproduktivniji na svetu, priprema se na dubinski iskop) iEkati ( sedmi najproduktivniji na svetu),smešteni su na severu Kanade. Godine 1985 geolozi Chuck Fipke i Stewan Blusson pronašli su u većim delom godine smrzloj severno kanadskoj pokrajini Lac de Gras teške minerale, koji indiciraju postojanje dijamantskih kimberlita. Sledeće detaljno ispitivanje pokazalo je prisustvo kimberlitskih kratera s sadržajem dijamanata jako dobrog kvaliteta za nakit (draguljarskog kvaliteta). Sledilo je otvaranje rudnika i godine 1999 počela je eksploatacija. Većinski vlasnik, firma BHP Diamonds Inc. daje na tržište samo kamenje visokog kvaliteta brušene direktno u Kanadi. Svaki dijamant iz Ekati mora imati težinu minimalno 0,30 ct i isporučivan je zajedno sa tri sertifikata: sertifikatom da je pravi i o kvalitetu od American Gem Society Laboratories (AGS), sertifikatom vlade kanadske severozapadne teritorije koji potvrđuje da je dijamant kanadskog porekla, i na kraju sertifikat firme koji garantje da kamen potiče iz rudnika Ekati. Pretpostavlja se da će ovaj rudnik raditi oko 25 godina, to znači do 2023 godine. Interesantno je to što je pristup tom rudniku moguć samo zimi po smrznutom terenu.

Angola

Deveti najisplativiji dijamanski rudnik je Catoca u Angoli. Osnovan je 1997 godine i njegova produkcija još uvijek raste. U 2007 godini je bilo izvađeno 6,1 miliona karata.

Namibija

Nenastanjenu obalu Namibije od davnina su mornari zvali «Obala kostura». Dugo pak niko nije slutio da upravo pod peskom te obale leže skrivene visoke koncentracije kvalitetnih dijamanata.

Vađenje u tom području je vrlo otežano. U prvom redu potrebno je odstraniti nekoliko metara debele sedimente, koji ne sadrže dijamante. Iskopani šljunak koristi se za izgradnju do 20 m visoke obalne brane. Vađenje je spojeno sa pažnje vrednim sigurnosnim merama: nikakva oprema (kopači, teretna vozila, radne mašine), koja je jednom ušla u unutrašnjost dijamantskog prostora, nikada je ne sme napustiti, jer bi kompletan pregled mašine koji napušta prostor i eventualan gubitak kamenja bilo skuplje od celokupne vrednosti mašine, koja je ostavljena unutar prostora. Isto tako granice teritorije, kako u smeru prema unutrašnjosti, tako i smeru ka okeanu, su jako strogo kontrolisane. Činjenica, da dijamanti smešteni u priobalnim sedimentima zahtevaju ekstremno dugi transport, izrazila se isticanjem klasifikacije kamena. Transport je dočekalo samo kamenje najvišeg kvaliteta. Ostali su bili, tokom dugog puta i zbog stalnog trenja s drugim stvarima, uništeni. Posledica toga je da 95 posto iskopanog kamenja je kvaliteta za nakit.

Druga svetska ležišta

U Africi se dijamanti pojavljuju i vađeni su u nizu zemalja – u Lesotu, Zairu, Angoli, Tanzaniji, Srednjeafričkoj republici, dalje na sever u ravničarskoj Africi su Gana, Obala slonovače, Burkina Faso, Gvineja, Liberija i Siera Leone.

Ukupno je na svetu iskopano preko 100 miliona karata godišnje. Od toga je 80 posto dijamanata industrijskog kvaliteta i oko 20 posto draguljarskog kvaliteta. De Beers dobija iz 20 rudnika na jugu Afrike ukupno oko 30 miliona karata, što je oko 40 posto vrednosti svetske produkcije.