Istorija dijamanata

Prvi dijamanti su bili nađeni u okolini reke Golconda u Indiji, godina pronalaska, pak nije tačno poznata. U jednom delu poreske knjige iz 4.veka pre Hrista pojavljuju se zapisi koji dokazuju da je dijamant bio roba kojom se u Indiji trgovalo vrlo često.

Vladari i bogati ljudi su dijamante držali neobrađene. Kristali savršenih oblika bili su veoma cenjeni. Dijamant je bio popularan kao talisman i to zbog svoje izuzetne tvrdoće i drugih posebnih osobina. Bio je simbol hrabrosti i muškosti – znači simbol muških osobina.

Mistična moć dijamanata bila je otkrivena već u starom Egiptu. Nošenje dijamanata na četiri prsta leve ruke trebalo je da osigura da „vena amortis“(vena ljubavi) ide iz prstiju direktno u srce. Nošenje dijamanata ili dijamantskog praha na vrhovima prstiju trebalo je da osigura spajanje ljubavi sa večnošću.

U Evropu je najverovatnije dijamante prvi doneo Aleksandar Veliki. U početku su ih ljudi posmatrali kao misteriozne, govorilo se da imaju čudne moći lečenja. Govori se da je Aleksandar Veliki, došavši u Dolinu dijamanata, ugledao dno puno dragulja, koje čuvalo nekoliko ogromnih zmija sa đavljim pogledom. Aleksandar je uspeo prevariti zmije i sve dijamante uzeti. U staroj Grčkoj ljudi su smatrali dijamante suzama bogova koje su pale na zemlju. Da bi istakli tvrdoću dijamanta, nazvali su ga „adamas“ – nepobjediv. 60 godina pre Hrista piše Plinius o dijamantima u svojoj Istoriji prirode. Prvi nebrušeni dijamant se pojavio u Rimu između 1. i 3. veka. U 13.veku Marko Polo opisuje Ormuy kao glavno persijsko tržište dijamanata.

U 13.veku glavno tržište i centar dijamanata na zapadu je bila Venecija. Od početka 13.veka njima je trgovala većina glavnih gradova Evrope. U tom periodu su trgovci svilom i dijamantima dolazili u Bruggu. Brugg je postao centar poslovanja sa dijamantima ali i mesto gde su se dijamanti počeli obrađivati. Dijamantska industrija se brzo proširila. Tome je doprineo i zemljak iz Brugg Lodewijck van Berken, začetnik dijamantskog brušenja.

Proces obrađivanja dijamanata je dugo vriemena bio tajna. Tek u 14.veku su se počeli beli oktaedar polirati na drvenoj ili bakarnoj podlozi pokrivenoj dijamantskom prašinom. Na taj način se i ranije obrađivalo drago kamenje i slonova kost. U slučaju dijamanata, to je bio vrlo dug proces. Od 15.veka su tehnike obrade bile poboljšane,a nepravilnosti na dijamantu su se odlamale. Brusio se i dalje onaj prirodni oblik. Kamen u obliku piramide se stavljao u prstenje. Glavni razlog obrade je bio rešiti se površnih neravnina i pukotina. Uzorci takvog kamenja se nalaze u fragmentima nakita i stare keramike.

Izum brušenja na čeličnoj podlozi pokrivenoj dijamantima ponudio je brusiocima veće mogućnosti obrade tog kamena: krajem 15. veka su se pojavile brušene „table“ u oblicima kvadra, pravougaonika, romba ili rozete.

Pronalazak direktnog puta u Indiju u 1498 godini, ( Vasco de Gama) je preselio centar trgovanja iz Venecije u Lisabon. Od kraja 14.veka Antverpen postaje svetski centar trgovanja dijamantima. Dijamant je savršeni simbol večne povezanosti. Ta tradicija simbola večne ljubavi opstaje već nekoliko vekova. Prvi zapisi o darivanju dijamanta kao jedinstvenog simbola ljubavi potiče iz 15.veka.

Tradiciju darivanja dijamantskog prstena kao vereničkog poklona započeo je 1477 godine vojvoda Maksimilijan Austrijski, kada je verenički prsten dao Mariji Burgundskoj. Od tada se ta tradicija proširila po celom svetu, iz aristokratskih porodica u porodice preduzetnika, i u poslednjem veku u porodice „običnih radnika“.

U zlatno doba 16. veka trgovina dijamantima bila je uglavnom u rukama portugalskih Jevreja i italijanskih trgovaca.

Od 17.veka razvija se brušenje dijamanata u raznim oblicima. Dijamanti su se brusili u polu okrugle oblike, kapljica, markiz i druge. Brusioci dijamanata su bili iz Atverpena i radili su na najvišim spratovima kuća, gde je bilo najviše svetlosti.

Do kraja 18.veka su iskopi dijamanata u Indiji bili iscrpljeni. Prosperitet Antverpena opada, iako su bila otvorena nova nalazišta u drugoj polovini 18. veka u Brazilu.

U drugoj polovini 19. veka posle dugog eksperimentisanja, Henry Morse iz USA prvi otkriva moderni briljantni brus. Moderni brus je kasnije još usavršio, matematički objasnio i 1919 g. objavio u USA Marcel Tolkowski. Njega danas smatramo pronalazačem briljantnog brusa.

Prvi dijamantni kartel De Beers

Braća De Beers, vlasnici male farme u Kimberley, su 1871 g. dali dozvolu holandskim lovcima na dijamante da prouče njihovo zemljište. Pokazalo se da je zemlja jako bogata dijamantima. Ta vest se proširila kao vatra i ubrzo je bila cela farma puna tragača za dijamanatima.

Braća De Beers su prodali svoju farmu i odselili su se. Među najambicioznijim tragačima je bilo nekoliko Engleza: Cecil J.Rhones i braća Harry i Barney Bornat. Postepeno su otkupljivali jednu koncesiju za drugom i na kraju su postali većinski vlasnici rudnika u Kimberley. G.1888 osnovali su kompaniju DeBeers consolidated Mines Limited, prethodnik današnje kompanije, koja igra veliku ulogu na današnjem tržištu dijamanata.

Kompanija De Beers ima sistem složen od mnogo firmi sa uzajamno povezanim vlasništvom, koje dosežu u sve delove industrije od otkupa kamenja iz vlastitih rudnika i rudnika drugih kompanija, do obrade i prodaje. ( Diamond Producers Association – vlasnik pojedinačnih rudnika kompanije De Beers Consolidated Mines Ltd. Filijale ove kompanije su Diamond Corporation, koja dogovara poslove sa rudnicima dijamanata, De Beers Centenary AG, Central Selling Organisation i druge.) Upravo De Beers Centenary je vlasnik dugotrajno ugovornih licenci za kupovinu neobrađenih dijamanata iz kopova u drugim zemljama. Ima i deonice u više od 1.300 južnoafričkih i međunarodnih komapnija. Na taj način je DeBeers kontrolisao celo svetsko tržište do 2001 godine, uključujući i produkciju najveće rudarske kompanije Alrosa. Potrošnjom zaliha u južnoafričkim rudnicima i otvaranjem novih rudnika na primer u Rusiji, Kanadi ili Australiji, dovodi do toga da De Beers gubi kontrolu nad celim tržištem, što zvanično objavljuje 2001 godine. Međutim, do danas je ostao najveći trgovac dijamantima.